Vino i pasta

Vino kroz istoriju

Put vina kroz ljudsku istoriju traje dugi niz godina, od najdrevnijih civilizacija pa sve do savremenog doba. Pilo se kao piće bogova, u grčkim i rimskim palatama, plemenitim kućama, za vreme velikih gozbi, uz najlepšu i najcenjeniju hranu. Pojavom hrišćanstva dobija posebno religijsko značenje i postaje sastavni deo obreda pričešćivanja, uz osveštani hleb. Proizvodnja vina se iz dana u dan povećavala i usavršavala tokom vekova i dosegla neverovatne finese. Po vinima vrhunskog kvaliteta danas su najpoznatiji Italijani i Francuzi, a posebne vrste vina imaju veliki gastronomski značaj. Vina su simbol kulture i prestiža. Onaj ko ih poznaje, za njega to predstavlja pravo umeće. Pasta kroz istoriju Špagete, pene, fuzili, ragatoni, farfale, neizostavni su obroci italijanskih i svetskih domova i restorana. Sigurno ste bar nekad probali karbonare i bolonjeze i uverili se zašto pasta ima malen broj konkurentnih jela. Svi im se raduju jer se lako spremaju, a sa raznim začinima donose čaroliju. Istorija testenine je počela pre mnogo vekova, kada su ljudi počeli da obrađuju polja. Prvi zapisi o nečemu što bi moglo ličiti na testeninu javljaju se u prvom milenijumu pre nove ere. Grčki termin „laganon“ označava jelo od testa u obliku traka sa belim lukom, i upravo nam je to prvi trag. Kasnije se pominje u Cicernovim spisama u latinskom i glasi „laganum“.

Nešto više o istoriji paste

Kako bismo saznali više o istoriji testenine, putujemo u 1154. godinu, u Italiju, godinu u kojoj geograf Al-Idrin opisuje trijah: „Jelo od brašna u obliku niti“. Ovaj predak testenine pripreman je u Palarmu i izvožen na ostatak Apeninskog poluostrva. Drugi zabeleženi datum je iz 1279. godine. Notar iz Đenove, Ugolino Skarp, popisao je imovinu koja je ostala iza jednog pomorca. Između ostalog tu se našla i „korpa puna makarona“. Marko Polo se tek 1295. vraća iz Kine, tako da mišljenje kako je on pronašao i “poklonio” testeninu Italiji, ne stoji. Par vekova kasnije, 1474. godine, istoriograf Bartolomeo Saki u svom kuvaru govori o sušenju kao načinu čuvanja testenine. Italijanska klima je odlična za proizvodnju ovog specijaliteta, koji je postao simbol te zemlje. U 17. veku pojavljuje se kombinacija na kojoj svet zavidi Italiji, testenina sa paradajzom. 1933. godine, napravljena je prva mašina koja automatizuje ceo proces izrade testenine. Sve do danas, recept za pripremu testenine se nije nimalo promenio, samo se prilagodio ukusima moderne kuhinje.

Kako kombinovati vino i hranu

Uz kvalitetno vino ide kvalitetna hrana. Vino je sastavni deo mnogih kulinarskih delikatesa. Postoje mnogi saveti i preporuke o tome koje vino odabrati uz koju hranu. Danas, majstori kuhinje stalno usavršavaju nove recepte u kojima je vino jedno od glavnih sastojaka. Upotrebom vina hrana postaje ukusnija i puna arome. Kombinovanje raznih sorti vina sa određenom hranom predstavlja pravo umeće. Ljubitelji vina se time posebno bave. Vino ne predstavlja samo aperitiv, već je od davnina poznato i po svojim lekovitim svojstvima, a zapravo se, kao i većina poznatih pića prvo koristilo kao lek, pa tek onda kao prefinjeni napitak za istančan ukus. Zbog toga što je nezaobilazno piće po svojoj aromi i lekovitom dejstvu, trebamo znati sa kojom hranom ga kombinujemo. Postoji nekoliko smernica prilikom kombinovanja hrane i vina, a mi danas pričamo o vinu uz pastu.

Osnovno pravilo kod kombinovanja vina sa hranom je da imaju poreklo iz iste države. Pošto je pasta italijanski specijalitet, uz nju se preporučuju kvalitetna italijanska vina. Tako se postiže balans aroma i ukusa koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Kod izbora vina uz pastu, važno je kombinovati vino sa prelivom. Primera radi, testenina sa pavlakom i pečurkama se slaže sa punijim belim vinom, a pasta sa morskim plodovima zahteva sveže i suvo, lako belo vino. Testenine u začinjenom umaku od paradajza ili lazanje sa mesom se slažu bolje uz crna vina. Naša peporuka za gastronomski par koji će uzbuditi vaša čula su: Spaghetti – Al fruti di mare (ukusni plodovi mora, beli luk, peršun, biber, kora od narandže, maslinovo ulje) i Šijački – italijanski rizling (Banoštro – suvo belo vino)